Иво
Ложнер, радник државног дјечијег дома пред истражним органима Одјељења заштите
народа у Јастребарском, 17. 11. 1947, записнички је изјавио: „Године 1939.
запослио сам се у Државном дјечјем дому у Јастребарском као кочијаш. Сем
прекида од четири мјесеца 1944, које сам провео у њемачкој војсци и усташкој
милицији, у Дому у Јастребарском остао сам до краја рата.
Jastrebarsko:Dnevnik Franje Ilovara, grobara u Jastrebarskom
Један од
најпотреснијих докумената који говори о умирању дјеце у Логору Јастребарско је
биљежница гробара Фрање Иловара, чувара мјесног гробља. Гробар Фрањо је водио
дневник укопа малих заточеника. По наређењу часних сестара, Фрањо Иловар је
данима сахрањивао мртве малишане. Дјечија тијела, каже гробар, била су
спакована у киштре и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су
затварани поклопци.
Jastrebarsko:Zapis Ervina Šinke o Jastrebarskom
Ervin Šinko, istaknuti književnik, posjetio je Jasku sa još
svježim tragovima logorskog pakla i zapisao: „Htio bih da svi saznaju ono što
sam ja saznao i vidio. Našao sam i pisana dokumenta koja potpuno potvrđuju ono
što bi lako moglo izgledati nevjerovatno. Imao sam u ruci knjigu, lijepo
uvezanu, sa rubrikama: godina rođenja, prestup, vrsta kazne — tavan i slana
voda, klečanje na pijesku, kukuruzu ili grahu, 25 batina po rukama ili golom
tijelu, krampus... Upisana su mnoga imena djece što ih je brižljivo bilježila u
tu knjigu časna sestra Gracioza. Adela Ždero, Slavko Kun, Ruža Banović — sve
djeca s Kozare, kažnjena u bivšem dvoru grofa Erdedua...“ — Drastična kazna:
„napoćudni“ su prisiljavani da vuku ovaj kamen po logorskom krugu.
Jastrebarsko:Прошли смо све усташке логоре!
Ако бисмо у једној реченици покушали да опишемо живот осамдесет
једногодишње Смиље Тишма, Српкиње рођене у западној Славонији, довољно
је да кажемо да је као десетогодишња девојчица, са млађим сестрама и
братом, за годину дана остала без оца и мајке у тадашњој Независној
Држави Хрватској.
Jastrebarsko:Vaskrsnuće Zorke Delić
Razgovarala Biljana Živković
Ako bismo
pokušali da opišemo život sedamdesetčetvorogodišnje Zagorke Skiba iz
Koprivne, prve reči glasile bi – živi svedok užasa dva najcrnja
stratišta Srba, Jasenovca i logora za srpsku decu, Jastrebarskog. Zorka,
tada petogodišnja devojčica, izgubivši oca i majku, preživela je
strahote koje čovek ne može da nasluti ni u najcrnjim mislima.
Jastrebarsko:Kako sam preživio dječji logor
Priča Mihajla Veljića jedna je od priča hiljada
djece s Kozare, koja su nakon ustaško-njemačke ofenzive sredinom 1942.
završila u logorima NDH-a. Veljić, rođen u Donjim Podgradcima kraj
Bosanske Gradiške, u to je vrijeme bio dvanaestogodišnjak.
Jastrebarsko:Катанац на истини логора Јастребарско
Фронтал.РС доноси вам репортажу Ј.Михајловић у три дијела са освртом на историјске чињенице једнога града с мрачном тајном.
Загребачки колодвор, чини се сређенијим од осталих старе Југе но, чим
ступите на њега, иста прича. Сивило испод надстрешница, квари утисак
дјеломичног одржавања потпомогнутог обасјајима сунчевих зрака. Чекање,
лица људи напрегнута од „кад ћу стићи“, „када поћи“, одају слику свих
суморних, наизглед заспалих, аутобуских чекалишта потонулих у
својеврстан временски расцјеп.Jastrebarsko, jaska, logor za djecu
Jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko,jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko,jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko, jastrebarsko,jastrebarsko, jastrebarsko,
Pretplati se na:
Postovi (Atom)